"AKO LONDON KAŽE NEMA REFERENDUMA, NEMA REFERENDUMA!" Gosti emisije "Puls Srbije vikend" o tome ko drži ključ za budućnost Škotske
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- U emisiji "Puls Srbije vikend" analizirano je da li bi Ujedinjeno Kraljevstvo moglo da se raspadne na Englesku, Škotsku, Vels i Severnu Irsku.
- Sagovornici su govorili i o mogućem povratku pojedinih delova u Evropsku uniju, uz nove granice i političke posledice.
Zamislite kartu Evrope na kojoj država Ujedinjeno Kraljevstvo - više ne postoji. Mapu na kojoj je moćna imperija svedena na samu Englesku, opasanu novim granicama i bodljikavom žicom prema svojim nekadašnjim komšijama. Da li smo na pragu istorijskog tektonskog poremećaja? Šta ako Škotska zatvori slavine za naftu, Severna Irska konačno sruši granice sa Dablinom i vrati se u zagrljaj Brisela, a Vels okrene leđa Londonu? Da li se kruna raspada na parčiće i ko dobija ulaznicu za povratak u Evropsku uniju, a ko ostaje sam na usamljenom ostrvu?
Gosti emisiju "Puls Srbije vikend" koji su analizirali ovu temu bili su Ljubomir Đurić iz Centara za nacionalnu politiku, prof. dr Dragan Petrović, prof. dr Srđa Trifković - istoričar i publicista i predsednik Kolor pres grupe - Robert Čoban.
Pitanje mogućeg raspada Ujedinjenog Kraljevstva otvara niz pravnih i političkih pitanja, posebno imajući u vidu specifičan ustavni sistem i istorijski način na koji je država formirana. Upravo zbog toga, ostaje pitanje koliko bi eventualno izdvajanje neke od članica bilo pravno jednostavno i koji bi proces morao da bude sproveden.
- Mnogo je kompleksnija, jer je svaki od ovih slučajeva sui generis. Pre svega, sama Škotska nacionalna stranka, koja je na vlasti u Edinburgu, zalaže se za nezavisnost. Druge dve stranke su Sinn Féin, katolička stranka u Severnoj Irskoj koja je partner u deljenju vlasti, ali nije na vlasti, i Plaid Cymru, odnosno velška stranka u Kardifu koja je daleko od vlasti. Dakle, moramo ponovo da naglasimo: nisu Severna Irska, Škotska i Vels ti koji traže nezavisnost ili veći stepen autonomije, već lideri tri suverenističke stranke. U slučaju Irske, trenutni model deljenja vlasti zasniva se na sporazumu iz 1998. godine, takozvanom Stormontskom sporazumu. Stormont je sedište vlasti u Belfastu. Taj sporazum ima dve komponente: sever-jug, između Belfasta i Dablina, i istok-zapad, između Dablina i Londona - rekao je Trifković.
Odluka koja bi promenila sve
Ukazao je na okolnosti koje bi mogle da utiču na ishod eventualnog referenduma o budućem statusu Severne Irske.
- To je oblik deljenja vlasti kojim je okončano nasilje koje je prethodnih 25 godina trajalo u akutnom obliku, a pre toga je latentno tinjalo još od završetka Irskog građanskog rata 1921. godine pa sve do 2022. godine. U tom kontekstu, jedini način da dođe do referenduma na kojem bi većina glasala za ujedinjenje sa Republikom Irskom bio bi da katolici premaše broj protestanata. Praktično, u Severnoj Irskoj broj glasača za unionističke stranke, odnosno Demokratsku unionističku stranku, koja je još tvrđa, s jedne strane, i broj glasača za Fianna Fáil ili Sinn Féin, s druge strane, odgovara strukturi stanovništva: 55 odsto protestanata i 45 odsto katolika - kaže on.
Pored istorijskih i političkih razlika, pitanje eventualnog izdvajanja pojedinih delova Ujedinjenog Kraljevstva otvara i složena pravna pitanja. Posebno se razlikuju mehanizmi koji važe za Škotsku, Vels i Severnu Irsku, dok je dodatnu dimenziju donela i odluka o Bregzitu, koja je pokazala različite stavove unutar Ujedinjenog Kraljevstva. Na pitanje kako posmatra ovu situaciju, Đurić je odgovorio:
- Politički momenat je zanimljiv, ali procenti su uvek zanimljivi kada pogledate broj stanovnika, pa vidite da nisu uporedivi. Vels sa tri miliona ljudi ili Severna Irska sa nešto više od toga nisu uporedivi sa Engleskom, koja ima desetine miliona stanovnika. Ali ono što je bitnije jeste da, čak i kada govorimo o Severnoj Irskoj, ona tehnički, na papiru, ima mogućnost koja je bliža odvajanju. Državni sekretar za Severnu Irsku je osoba koja može da raspiše referendum ako smatra da je volja naroda Severne Irske takva da postoji želja za ujedinjenjem sa Irskom - objasnio je Đurić.
- I ta procena nije precizno definisana. Namerno, naravno. Tako da, negde na papiru - da, ali u praksi - praktično ne. Sa druge strane, ono što je najbitnije jeste da je London taj koji se pita. Ako London kaže "nema referenduma", nema referenduma. Čak i kada pominjemo referendum iz 2014. godine, on nije bio pravno obavezujući. Postojao je dogovor koji je Kameron rekao da će obe strane poštovati, ali pitanje je kako bi se proces odvijao da je izglasano da Škotska treba da bude nezavisna. Kada govorim o ovome, apsolutno se slažem sa procenom da je ovo jedan vid političke saradnje i mobilizacije, odnosno pokušaj da se ta tema više pokrene u javnosti. Teško je očekivati da za dve godine otvorimo mapu Evrope i na ostrvima vidimo četiri države. Sa druge strane, tu su i praktični problemi. Postoji dosta pravnih i političkih pitanja, ali kada pogledamo Vels, na primer, on u potpunosti zavisi od Engleske. Ne samo u ekonomskom smislu, kada govorimo o novcu i finansijskom sistemu. Zavisi i kada je reč o električnoj energiji - dodao je.
Pravno pitanje dodatno se komplikuje kada se uzme u obzir odluka Vrhovnog suda Ujedinjenog Kraljevstva iz 2022. godine, kojom je potvrđeno da škotski parlament nema ovlašćenje da samostalno raspiše referendum o nezavisnosti. Na pitanje da li bi eventualno odbijanje Vestminstera da prenese potrebna ovlašćenja moglo da predstavlja prepreku za legalan put ka izdvajanju iz Ujedinjenog Kraljevstva, Čoban je odgovorio:
- Osvrnuo bih se na javno mnjenje ovde u Srbiji, koje kao da jedva čeka svaki put kada se pojave neke naznake o raspadanju Ujedinjenog Kraljevstva da to slavi i likuje. Sećam se da su 2014. godine neki moji prijatelji na društvenim mrežama kačili: "Bravo, Škoti, naterajte ih da promene zastavu" i tako dalje. Naravno, to je ta neka večita srpska percepcija, a kada sam radio intervju sa ambasadorom Fergusonom, video sam i to srpsko shvatanje da je Ujedinjeno Kraljevstvo krivo za sve naše muke od puča 1941. godine do danas - kaže Čoban.
- Da se vratim na pitanje, ono što je zanimljivo jeste upravo ta zamka koja može da blokira pravni put. Ali vrlo dobro znamo iz istorije da, ukoliko bi u budućnosti toliko narasla želja za odvajanjem te tri teritorije od Ujedinjenog Kraljevstva, pravni put ne bi mogao da zaustavi želju ljudi koja bi se onda mogla ostvariti silom. Mi svi znamo da Republika Irska nije dobila nezavisnost tako što se, ne znam, kralj Džordž V setio da bi bilo dobro da im da nezavisnost. Tome je prethodila prilično duga borba irskih nacionalista i republikanaca da njihova država bude nezavisna i da se odvoji od Ujedinjenog Kraljevstva - objasnio je.
Kako nastaje slika o moći?
Na pitanje kako bi eventualni raspad, iako je za sada i dalje samo hipotetički, mogao da oslabi sam NATO pakt i evropsku bezbednosnu arhitekturu, imajući u vidu i činjenicu da se kompletna britanska nuklearna flota nalazi upravo u škotskim bazama, kao i da bi nova Škotska verovatno nastojala da se vrati u Evropsku uniju, za Kurir televiziju objasnio je Petrović.
- Mislim da se ovde radi o aršinima vladavine svetom. Kada sam bio predavač u Rusiji, voleo sam da svojim studentima postavljam jedno pitanje. Na Ekonomskom fakultetu uglavnom su bili Rusi, a na Inženjerskom studenti iz srednje Azije, uglavnom Tadžici i drugi. Niko nije znao da odgovori na pitanje: koliko puta je teritorijalno veća Rusija od Nemačke? To je zato što postoji narativ. Taj narativ podrazumeva nešto što ljudi, zbog pritiska sa svih strana i različitih informacija, ne osećaju. Retko ko je znao da kaže da je Rusija, čak i bez teritorija koje su joj kasnije pripale, bila oko 50 puta veća od ujedinjene Nemačke - rekao je.
- I sada jedno pitanje na koje ne verujem da bi gospodin Čoban dao precizan odgovor, a ne verujem ni gospodin Đurić: šta je teritorijalno veće - bivša Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija ili Velika Britanija, sa Škotskom, Severnom Irskom, Kanalskim ostrvima i Velsom? Odgovor je: SFRJ je teritorijalno veća od Velike Britanije. Ovo sam naveo zbog toga što postoji narativ. Dakle, postoji određeno predubeđenje koje dolazi iz medija. Zamislite da je mala bivša Jugoslavija teritorijalno veća od Ujedinjenog Kraljevstva. Ljudima se od malih nogu, kroz meku moć, utuvljuje u glavu da je Velika Britanija moćna i da je potpuno normalno da bude takva. Ja sam, kao klinac, uvek navijao za crvene mundire, jer Velika Britanija geopolitički stoji iza neprijatelja srpskog naroda. To je suština - za Kurir televiziju, zaključio je Petrović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs